Klimatska potraga na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu

U okviru programa u EU paviljonu na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, 22. maja je organizovana Klimatska potraga. Koncipirana kao lov na blago, ova timska igra je okupila đake četiri poljoprivredne škola iz Srbije, koji su u školskoj 2023/2024. godini pohađali novi izborni predmet „Klimatske promene u poljoprivredi’’.  

Pet mešovitih timova formiranih od učenika iz Zrenjanina, Kraljeva, Požege i Sombora, su kroz Klimatsku potragu primenili svoja znanja iz školske klupe, uz podršku studenata Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Za vreme igre, oni su posetili sajamske štandove, uočavali primere mera adaptacije, mehanizaciju i klimatski pametnu tehnologiju. Klimatska potraga je učenje kroz igru i snažna poruka da je sticanje novih znanja i veština važno, kako bi se odgovorilo na rizike promene klime. Takođe je i potvrda dobrog pravca reforme školskog sistema za poljoprivredu budućnosti. 

Po završetku igre, učesnici su se okupili u EU paviljonu, gde su predstavili svoja zapažanja i rezultate potrage. „Anketa koju smo sproveli među posetiocima sajma je pokazala da se ne zna mnogo o uticaju klimatskih promena, trebalo bi više pažnje u budućnosti da se posveti ovoj temi, da dobije na značaju kroz edukaciju svih koji se bave poljoprivredom“, istakla je Lana Bili, učenica iz Sombora koja je učestvovala u igri.  

U okviru prezentacionog dela, učenicima i posetiocima Sajma su se obratili i Aleksandar Mentov, nacionalni koordinator programa FAO u Srbiji, Svetlana Mladenović, direktorka Poljoprivredno-hemijske škole u Kraljevu i FAO saradnica, kao i Dejan Đurović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu i saradnik na projektu.  

Aleksandar Mentov je naveo da projekat sarađuje sa velikim brojem institucija i pojedinaca na lokalnom i nacionalnom nivou, a da je upravo rad sa mladima jedan od najznačajnijih aspekata.  

„Tema klimatskih promena do sada nije bila dovoljno zastupljena u školama, te je postojala potreba za ovakvim predmetom”, smatra Svetlana Mladenović. „Predmet se sastoji od četiri modula: klimatologije - da učenici saznaju šta je to klima, zatim uticaja klime u biljnoj proizvodnji, uticaja klime u stočarskoj proizvodnji, kao i modula o adaptivnim merama. Sve se uči kroz teoriju i vežbe“, objasnila je direktorka Poljoprivredno-hemijske škole u Kraljevu. 

Dejan Đurović je predstavio priručnik koji je pripremljen i koji će služiti učenicima i nastavnicima od sledeće školske godine za uspešnu realizaciju predmeta „Klimatske promene u poljoprivredi’’.  

Ovom prilikom su pozvane i druge poljoprivredne škole da se pridruže školama iz Požege, Zrenjanina, Sombora, Požarevca i Kraljeva i uvrste ovaj izborni predmet u svoj kurikulum.  

„Klimatske promene u poljoprivredi’’ i priručnik za predmet su aktivnosti projekta „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode”, koji finansira Evropska unija, a realizuje Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i ostalim partnerima.