Poljoprivreda - fabrika pod otvorenim nebom

7. Novembar 2022.

U poslednjih 30 godina svet je izgubio nepunih 4 triliona dolara usled prirodnih katastrofa, dok su u Srbiji poplave iz 2014. godine dovele do štete od više od 1 milijarde evra.

Kako bi pomogli zemljama da spreče i saniraju posledice elementarnih nepogoda, Ujedinjene nacije su 2015. godine donele Sendai protokol za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda od 2015. do 2030. godine.

Sendai protokol ima 4 prioriteta:

  • Razumevanje rizika od katastrofa
  • Jačanje institucija
  • Strukturne i nestrukturne mere
  • Spremnost, reagovanje i obnova


Srbija je donela dva zakona u ovoj oblasti: Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama i Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode. Nacionalna strategija smanjenja rizika od katastrofa je u pripremi. A kako elementarne nepogode posebno pogađaju poljoprivredu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropska unija (EU) nastavljaju da podržavaju državne službenike u širenju znanja na ovu temu. Druga u nizu obuka održana je 1. i 2. novembra 2022. godine u Beogradu i obuhvatila je ceo ciklus smanjenja i upravljanja rizicima, kao i razmenu iskustava sa Ministarstvom poljoprivrede Hrvatske.


Klimatski pametna poljoprivreda

Kako Srbija napreduje na putu ka EU, tako se očekuje razvoj pravnog i institucijalnog okvira da bi zemlja mogla da odgovori na izazove koje klimatske promene nose. Jedan od tih odgovora je klimatski pametna poljoprivreda. Ona doprinosi  Planu klimatskih ciljeva 2030 koji predviđa smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 55% do 2030. godine i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Za dostizanje ovih ciljeva važno je učešće građana, razmena iskustava i informisanje o praktičnim znanjima - detalje o tome sadrži Evropski klimatski pakt. 

Rejonizacija – osnovna mera adaptacije

Od ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji 74% čine oranice i bašte, 19% livade i pašnjaci, 5% voćnjaci i manje od 1% su vinogradi. Biljna proizvodnja čini 66%, dok stočarska 34% ukupne proizvodnje. Za normalan rast, razvoj i optimalnu proizvodnju potrebne su svetlosna i toplotna energija, zatim voda, ugljen dioksid i biogeni elementi. Međutim, prisustvo ovih resursa nije svuda isto. Zato je značajna rejonizacija koja definiše granice rejona koji su manje ili više pogodni za gajenje određene vrste. Time je za svaku vrstu voća moguće ustanoviti, da li je rejon povoljan za organizovanje proizvodnje.


Livade i pašnjaci

Livade i pašnjaci prekrivaju skoro 20% poljoprivrednog zemljišta. Na većim nadmorskim visinama oni pružaju zaštitu od erozije i predstavljaju najisplativiji način proizvodnje stočne hrane u brdskim predelima.

Od čega se sastoji idealan pašnjak?

  • 50-60% trava
  • 25-30% biljaka iz familije leguminoza u koju spadaju soja, lucerka, detelina, grašak i druge
  • 15-20% ostale vrste koje jede stoka
  • do 10% korova

Pašnjaci su već u riziku od suše, a očekuje se da padavina bude sve manje. Zato su veoma značajne mere adaptacije kao što su uvođenje krmnih vrsta otpornijih na sušu i visoke temperature ili primena sejanih travnjaka sa sortama otpornijim na rizike. Jedna takva sorta je, na primer, krmna lubenica koja dolazi iz centralne Azije. Za razliku od povrtarske lubenice, ona ima jaku koru, otpornu na oštećenja i sadrži manje šećera. Zato izdržava sušu i može se dugo čuvati i davati životinjama.


Stočarstvo

Udeo stočarstva u poljoprivrednoj proizvodnji je 35-40%, ali primećujemo smanjenje brojnosti svih vrsta domaćih životinja, osim ovaca. Uticaj klimatskih promena na stočarstvo se vidi u padu produktivnosti životinja usled toplotnog stresa, pogoršanju njihovog zdravlja, lošijem kvalitetu stočarskih proizvoda, pojavi toksina u hrani za životinje i širenju novih bolesti.


Od svih ovih uticaja, najdalekosežniji je toplotni stres. Toplotni stres nastaje usled visokih temperatura i može dovesti do metaboličkih promena, imunološke supresije, a u najtežem slučaju i smrti životinje.

Kako prepoznati toplotni stres?

  • Manja produktivnost domaćih životinja
  • Sindrom ležanja kod krava
  • Smanjen unos hrane i preživanje
  • Ubrzano disanje
  • Gubitak u težini

Kao mere adaptacije stručnjaci savetuju selekciju životinja prema zdravlju i otpornosti na toplotni stres; veštu pripremu i distribuciju hrane za životinje; ugradnju sistema za kontrolu mikroklime; promenu sortimenta krmnih kultura i skrinig pojave novih bolesti životinja.

Fotografije: FAO kancelarija u Srbiji