Smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena na poljoprivredu u Braničevskom okrugu
U saradnji sa Poljoprivrednom savetodavnom i stručnom službom Požarevac (PSSS Požarevac), a u okviru projekta „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode”, koji finansira Evropska unija, a realizuje Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, uspostavljen je demo centar na području Braničevskog okruga, koji pokriva teritorije Požarevca i Žabara. Prilikom isporuke solarnih panela demo centru, razgovarali smo sa Bojanom Stevićem, direktorom PSSS Požarevac i Slobodanom Stojićevićem, direktorom Poljoprivredne škole sa domom učenika „Sonja Marinković” o uticajima klimatskih promena na poljoprivredu u njihovom okrugu i smanjenju negativnih uticaja kroz aktivnosti koje se realizuju u okviru projekta.
„Podatak PSSS Požarevac je da 71 dan nije padala kiša ove godine u toku letnjeg perioda. Ugrožena je bila sva proizvodnja, ne možemo da se ograničimo i kažemo da je samo ratarska bila problematična. Viši prinosi su bili samo kod pšenice, zato što pšenica svoj period vegetacije završava početkom jula, što je malo pomereno ove godine zbog klime. Prinosi suncokreta i kukuruza su ispod višegodišnjeg proseka. Takođe, jak intenzitet sunca utiče na oplodnju i pojavu ožegotina na plodovima, tako da je uticaj klimatskih promena izražen i kod povrtarske i voćarske proizvodnje“, objasnio je Slobodan Stojićević.
Kako bi se pronašle adekvatne prakse za smanjenje uticaja klimatskih promena i elementarnih nepogoda, prilagođene lokalnim uslovima u Braničevskom okrugu, PSSS Požarevac je u saradnji sa FAO započeo sa testiranjem različitih tehnologija i praksi na parcelama škole i poljoprivrednika. Jedna od aktivnosti koja je sprovedena je podrivanje, sa ciljem da se analizira razlika u količini prinosa pre i nakon primene ove mere.
„Podrivanje je rađeno na šest lokacija, a prinos na delu gde je sprovedena ova mera je veći od 5 do 25 posto, u zavisnosti od terena“, istakao je Bojan Stević. On je dodao da je u Braničevskom okrugu uglavnom kisela zemlja, tako da je predlog lokalnim samoupravama da kalcizaciju uvedu kao obaveznu meru.
Naši sagovornici su se složili da su posledice klimatskih promena sve izraženije i da je značaj ovog projekta to što okuplja različite aktere, kao što su poljoprivredni proizvođači, institucije, lokalne samouprave, savetodavci iz PSSS, učenici i nastavnici poljoprivrednih škola, ali i šira zajednica. Upravo kroz zajednički rad ovih aktera i funkcionisanje demo centra u Braničevskom okrugu, definisaće se i demonstrirati mere čiji je primarni cilj smanjenje fizičke, hemijske i biološke degradacije zemljišta, kao što su različite prakse u navodnjavanju (npr. sistemi za podzemno navodnjavanje na solarni pogon), drenaža zabarenih parcela, kombinovanje različitih useva, biološko tretiranje biljaka radi povećanja otpornosti na stres i druge prakse u biljnoj i stočarskoj proizvodnji.
U okviru novog kruga isporuke opreme za demo centre, na ekonomiji Poljoprivredne škole u Požarevcu je postavljen solarni sistem Agrivoltaic, kao primer istovremenog korišćenja zemljišta i za proizvodnju solarne fotonaponske energije, i za poljoprivrednu proizvodnju ispod panela. „Paneli su postavljeni na delu ekonomije koji obuhvata vinograd na 20 ari. To je mala površina solarnih panela od nekoliko kvadrata gde ćemo moći da proizvedemo električnu energiju koja će biti korišćena za potrebe na školskoj ekonomiji, konkretno u objektima za stočarstvo. Osim tog dela sa solarnim sistemom, postoji izvor vode u školi, bušotina na kojoj su takođe postavljeni solarni paneli koji će pokretati pumpu za podzemni sistem za navodnjavanje, gde ćemo moći da napravimo komparaciju između gajenja u suvom ratarenju i gajenja sa podzemnim navodnjavanjem“, rekao je Slobodan Stojićević.
Više informacija o demo centrima za primenu mera klimatski pametne poljoprivrede, osnovanim u okviru projekta „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode” i njihovom značaju za poljoprivrednike, možete saznati u intervjuu sa dr Draganom Terzićem, profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu.