Znanjem do jače otpornosti poljoprivrede na klimatske promene

Sa početkom industrijske revolucije koncentracija ugljen dioksida u vazduhu kontinuirano raste i danas je 50% veća nego u preindustrijsko vreme. Posledica toga je povećanje temperature i ono iznosi oko 1.2 stepena. Sve te promene se dešavaju deset puta brže nego u prošlosti, što ostavlja malo vremena ljudima da se prilagode. I ne samo ljudima, nego i biljkama i životinjama.

Ovim pregledom započela je obuka o klimatskim promenama u poljoprivredi koja je održana od 14. do 16. septembra 2022. godine na Srebrnom jezeru. To je prva u nizu od šest obuka, koju su organizovali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) uz podršku Evropske unije. Obuke su pripremljene na osnovu potreba za stručnim usavršavanjem zaposlenih u resornom ministarstvu u oblasti klimatskih promena, adaptacije na njih i upravljanja rizicima u poljoprivredi.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta ilustruje efekat staklene bašte

“Posledice klimatskih promena su svuda na terenu kada je o Srbiji reč. Važno je napraviti sistem mera kako bi ublažili posledice klimatskih promena poput grada, suše, poplava i drugih vremenskih neprilika. Takođe, jako je važna saradnja izmeću resornog ministarstva, lokalnih samouprava i FAO”, istakao je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra.

Dobrodošlicu učesnicima su poželeli pomoćnik ministra Bogićević i FAO nacionalni koordinator Mentov

Uz podsetnik da klima nije statička već promenljiva veličina, predstavljeni su osnovni pojmovi, koncepti i naučne prognoze u vezi sa klimatskim promenama. Fokus je stavljen na mere prilagođavanja kako bi poljoprivreda što spremnije dočekala promene.

“Zbog suša mogući su umanjeni prinosi kukuruza do 60% ove godine. Ovakvi skupovi su od izuzetnog značaja jer se na njima vrši razmena iskustava, stručnih mišljenja i pronalaženja potencijalnih rešenja za ovu vrstu problema“, dodao je Bogićević.

Klimatske promene su globalne, ali deluju lokalno i utiču na dostupnost i troškove proizvodnje hrane.

“Suočeni smo sa potrebom da proizvodimo više hrane, da pri tome ne ugrožavamo životnu okolinu, a sve to uz učestalije vremenske nepogode. Zato FAO podržava umrežavanje različitih partnera kao što su resorno ministarstvo, stručne savetodavne službe, opštine ili srednje škole. Današnja obuka o klimatskim promenama u poljoprivredi je dobar primer toga”, zaključioje Aleksandar Mentov, nacionalni koordinator FAO.

Predstavnici ministarstva prave pregled rizika koje nose klimatske promene

U narednim mesecima slede obuke koje će predstaviti načine smanjenja rizika od elementarnih nepogoda, pojasniti ulogu zdravog poljoprivrednog zemljišta, a tu su i teme prilagođene potrebama pojedinačnih sektora.

Da li ste znali?

• Klima je ono što očekujemo da se desi, a vreme je ono što se dešava. Klima je dinamička veličina i daje nam informacije o opsegu vremeskih događaja na jednom mestu

• Grožđe je jedna od kultura koja je najotpornija na sušu, dok je rod kukuruza često ugrožen sušom. U 2022. godini suša će umanjiti prinos kukuruza i do 60%

• Povećanje prosečnih godišnjih temperatura je povezano sa efektom staklene bašte. Ali efekat staklene bašte nije sam posebi negativna pojava: on je prirodno prisutan i zahvaljujući njemu zemlja je prijatna život sa prosečnom temperaturom od 15 stepeni. Bez njega, temperatura na zemlji bi bila -18 stepeni

• Istraživači klimatskih promena su jedni od najvećih korisnika super kompjutera

• Od oko 500.000 poljoprivrednih gazdinstava, 99% su porodična gazdinstva

Fotografije: Kancelarija FAO u Srbiji